Najzanimljiviji je lov zimi, na tekućim vodama, šunjanjem. Divlje patke se love sačmaricom na preletu ali i potragom sa psima.
Za određeni broj lovaca koji žele da se uhvate u koštac sa zimom, ledom, snegom, pravi užitak je lov na divlje patke. To su pravi ljubitelji zimskog lova i za njih dolazak hladnih dana automatski znači i dolazak različitih jata raznih vrsta plovki. Progonjeni velikom hladnoćom iz raznih krajeva Istočne Evrope i Azije, kod nas doleću velika jata plovki, tražeći pogodnu vodenu površinu za prezimljavanje. Što su vremenski uslovi za plovke lošiji, to su za lov sve bolji, jer po mećavi, magli, jakom vetru, patke lete sve niže i tako postaju veoma lak plen za iskusne lovce.
Ove ptice se hrane malim životinjma kao što su školjke, puževi, crvi i insekti, ali i vodenim i livadskim travama, semenkama, voćem i bobicama.
Divlja patka ima širok kljun i noge sa perajima kao i vodootporno perje, koje održava (impregnira) masnim izlučevinama iz posebne žlezde sa korena repa. Ženka i mužjak se drastično razlikuju, posebno u vreme parenja. Dok su patke neugledne, braon boje, mužjaci su pravi lepotani, sjajno zelene glave, sa belim okovratnikom i izrazito žutim kljunom. Rep patka je beličaste boje, a srednja pera repa su crna.
Patak mitari perje krajem maja, pri čemu gubi toliko perja da je u junu i julu nesposoban za letenje. U tom periodu se po spoljnom izgledu jedva razlikuje od ženke koja se mitari tek kad su mladi sposobni za let. Čula vida i sluha su izuzetno dobro razvijena, čulo mirisa prilično dobro. Ženka se oglašava tipičnim zvukom (kvak!), dok mužjak ima dublje oglašavanje.
Patke se okupljaju u parove u jesen, da bi samo parenje došlo u proleće. Patka nosi jaja krajem marta, u gnezdima koje bira zajedno sa svojim mužjakom. Dok patka leži na jajima, mužjak se zadržava blizu gnezda ali nakon leženja mladih, par se razilazi, te se samo ženka brine o mladim pačićima. Patka snese 6-10 jaja svetle boje. Na njima leži mesec dana, te ubrzo posle piljenja, zajedno sa pačićima, napušta gnezdo. Već posle sedam nedelja mladi su sposobni za letenje. Smrtnost mladih je prilično velika. Patke u prirodi dostižu starost dve do tri godine, a polnu zrelost već sa godinu dana.
Opasnost za preživljavanje u toku zime je zaleđivanje vodenih površina, te smanjena mogućnost pronalaska hrane. Podložne su botulizmu koji utiče na njihov nervni sistem i koordinaciju pokreta, pa se dešava da se patke zaista udave u vodi. Prirodni neprijatelji su im sve ptice grabljivice i sisari predatori, kao i pacovi koji prazne gnezda.
